Bukom protiv mraka
Grupa za slobodu medija organizovala je 19. novembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Vranju i Kragujevcu akciju “Bukom protiv mraka” za podršku zahtevima za rešavanje problema medijskog sektora u Srbiji, koji su predati premijerki Ani Brnabić na nedavnom sastanku.
Više od hiljadu građana je tokom akcije, koja je trajala od podneva do 15 sati na gradskim ulicama, podržalo je potpisima zahteve za medijske slobode i bezbednost novinara, a više hiljada njih je neposredno informisano o stanju slobode medija u Srbiji, saopštili su organizatori.
Od prepodneva je emitovan i program “Bukom protiv mraka” preko internet Radio aparata, koji su reemitovali Radio 021 u Novom Sadu, Radio Šabac, Boom93 u Požerevcu, Radio Luna u Užicu, City radio Niš, Radio Ozon u Čačku, Radio Prima u Bajinoj Bašti i Radio Sto plus u Novom Pazaru.
U akcijama i u gostovanjima na radio programu učestvovali su novinari, aktivisti nevladinog sektora, ugledni predstavnici najrazličitijih profesija i poznate ličnosti, borci za slobodu govora.
Kampanja na društvenim mrežama dosegla je do više od 200.000 građana.
Grupa za slobodu medija okuplja više stotina medija, organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, a njeni predstavnici predali su 14. novembra premijerki Ani Brnabić zahteve koji se tiču prestanka javnih prozivki i pokušaja diskreditovanja novinara i medija od državnih zvaničnika, prestanka selekcije i diskriminacije medija, hitno rasvetljavanje svih napada na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokretanje postupka protiv počinilaca, obustave rada na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja i hitnog utvrđivanja drugačije metodologiju rada i strukture nove radne grupe, razrešenja članova Saveta REM i izbor novog bez mogućnosti uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača, doslednog sprovođenja zakona koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanja nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenja države iz vlasništva tih novinskih kuća, kao i hitnog brisanja Tanjuga iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanka rada te agencije.
Takođe, zatraženo je i da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa, zatim da nadležni kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda, kao i da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, trebalo bi da precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava pre nego što ona budu utrošena.
Zatraženo je i da se poboljša radni položaj novinara, kao i da se obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, te da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku i na propisan način.
Grupa za slobodu medija trazi i da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti, da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, te da se dosledno poštuju autorska prava u medijskoj sferi i izmenom Zakona o autorskim pravima spreče finansijski pritisci na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Od Vlade Srbije zatraženo je i da usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, kao i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.
*U prilogu: Zahtevi Grupe za slobodu medija (pdf)
(SEEcult.org)
